Adam
Antoan De Milo predstavlja svoj treći singl "Adam."
Adam je pesma o otuđenosti. Kako je Bog stvorio prvo Adama, on je bio usamljen.
Antoan peva o izgubljenosti, osudama i borbi sa tugom u svetu koji nema razumevanja.
Adam je njegov najbolji projekat do sad koji spaja autobiografski tekst, alternativni pop i želju da pesma dođe do svake duše kojoj baš ova pesma treba.
Rođen iz prašine i zemlje,
Raso gde je nestabilan temelj,
Da bar ostao sam gde je belje,
Van granica svete povelje.
Dok spustim se na dno ja se tresem,
Dok uhvatim štos napravim presek,
Jer gleda me Bog, oči besne,
Ti ne pitaj što reči su setne.
Adame, hajde nasmej me,
Duše li tanane,
Adame, sada zgažene,
Sve tvoje svete zakletve.
I sam nastao si iz blata,
Naravno da te niko ne shvata,
U svetu osuda, ne pitaju tuga otkuda.
Smisli dobar izgovor, da ne osetiš se isprazno
Dvaput trepni, pa se osmehni,
Dani su setni, a ljudi pohlepni.
Adame, hajde nasmej me,
Duše li tanane,
Kad Adama nemir savlada,
Da li tužan zaspiš li,
O da li patiš li,
Znaju li najbliži, da si u žalosti?
Šta imam od toga, što život je sjajan?
I tuga je id Boga, samo on je trajan.
Adame, hajde nasmej me,
Duše li tanane,
Kad Adama nemir savlada,
Da li tužan zaspiš li,
O da li patiš li,
Znaju li najbljiži da si u žalosti?
Da si u žalosti x2
Adame, biće božanske volje,
Beži sada napolje,
I traži pravi putokaz, a ne još jednu sunovrat.
